Želje bez izgovora

Kod nekih ljudi, svaka želja ima nekoliko izgovora. Oni se nadviju nad nju i, lažno je štiteći, sprečavaju sunce da je greje i kišu da je zaliva. Tako se ne može rasti i cvetati.
Ima i onih kojima je želja toliko velika da preraste sve izgovore i oni uvenu u svojoj bespomoćnosti.
I nema sve ovo nikakve veze ni sa poreklom, ni sa godinama, obrazovanjem...
Pre neko veče u Knez Mihajlovoj....
Devojčica koja ulicu smatra svojom koncertnom dvoranom, koja se sama bori za sve svoje uspehe...
Evo je, kleknula je da jednom detetu svira "na uvo". Nju nije sramota ni da kleči dok svira, ni da skuplja "dobrovoljne priloge" za svoje snove.
Iako mala, bila je mnogo veća od mnogih koji su pokraj nje prošli.
Hvala ti što postojiš i boriš se.

Uvek možeš reći - hvala

Čujem kišu i izlazim napolje da pokupim veš sa žice.  U sebi pomislim: "Zahvalna sam što ne moram nigde ići po ovoj kiši".

Nedugo posle toga, shvatim da smo pojeli sav hleb i pomislim: "Zahvalna sam što imam nekoga zbog koga ću ići po hleb dok pada ova kiša. "

Vremenom naučiš da uvek možeš reći hvala.